BIBE CAR

 

 

I to je sve. Ono što me nagnalo na pojavljivanje ovde međ’ vama je čisto znatiželja odnosno ispitivanje sopstvenih sposobnosti skretanja pažnje na sebe.

Elem, sinoć sam, nakon dužeg perioda, misli se na period u odnosu na dosadašnju učestalost odlazaka u najneomiljeniji a najčešće posećivan tržni centar, otišao u bioskop. Nakon odrađenih 8 sati radnog dana, i trenutne strepnje hoće li da upali ili ne, ne vozim neki krš ali bolje da vam ne objašnjavam, pao je dogovor. Posle posla, ručak/večera pa pravac biokop. Neobičan slučaj Bendžamina Batona je delovao sasvim primamljivo i prihvatljivo za ubijanje još jedne Martovske večeri 2009. leta gospodnjeg. Posle detaljnog informisanja odnosno precizne provere o terminu projekcije, a verujte ima razloga za to, krenuli smo put odredišta. Standardni deo rituala posete već pomenutom tržnom centru je, naravno obilazak prodavnica jer, bože moj, možda su dobili nešto novo što prekjuče nisu imali, te meni najomiljeniji trenutak, ispijanje piva i bezazleno komentarisanje prolaznika u jednom od kafića. I tako dođe trenutak ulaska u salu. Dečko na ulazu reče:Dobro veče, sala 4. Hvala. Kao da ja ne znam šta mi piše na karti, pomislih, a onda se setih dogodovštine od pre neko veče, koja mi izmami osmeh i zaključak da, u stvari i nije tako loše da ti neko ponekad skrene pažnju na bitne detalje koji obično pišu na ulaznicama za razne kulturne događaje.

Svetla se pogasiše i poče, svima već dobro poznati repertoar reklama te trejlera koji najavljuju filmove koji se prikazuju. I Naravno, ugasite mobilni. Utom poče i film. Uvod koji je obećavao, sat koji ide unazad te rađanje deteta sa konstitucijom starca. Ok, nije loše za početak. Bred Pit i nominacije za oskara, možda i neki oskar, nisam baš siguran. U svakom slučaju, radnja se razvijala, polako ali se razvijala.

I onda mi se desilo. Nešto što nikada ranije nisam ni mogao da pomislim da meni može da se desi, nešto čega sam se grozio uvek ranije. Zaspao sam.

Niti znam kako, niti u kom trenutku, samo sam jednostavno naslonio glavu na najtoplije rame na svetu i...

Pa šta je to sad? Umor? Dosadan film? Godine? Ne, nije moguće. Pa i pre neko veče sam bio u bioskopu, gledao film mnogo manjeg umetničkog kvaliteta pa mi se ovo nije desilo. Isto sam otišao posle radnog vremena, isto sam godina imao, isto rame je bilo pored mene pa nisam zaspao. Niti došao u iskušenje uopšte. Srećom, radnja filma beše dosta razvodnjena pa i nisam nešto mnogo propustio ali ipak, to mi se svakako nije trebalo desiti.

Na povratku kući, krstario sam lagano gradskim ulicama, vidno zamišljen i udubljen u čvrstoj nameri da proniknem šta je uzrok ovog događaja. Osvetljene ulice, semafori se smenjuju jedan za drugim, moje novo prevozno sredstvo, na radiju vesti. Nisam mnogo obraćao pažnju šta su izveštavali ali mi je kroz maglu dopiralo do mozga.

- U Nemačkom gradu Vinenden kod Štutgarta, sedamnaestogodišnjak ušao u svoju bivšu školu i  nasumice ubio 15 ljudi a onda i sebe.

- Majkl Meklendon, radnik iz američke države Alabama, juče je ubio desetoro ljudi, uključujući članove svoje porodice, pre nego što je i sebi oduzeo život.

- Marina R. (23) pokušala je da se ubije skokom sa krova petospratnice u ulici Kneza Miloša 44.

I onda mi je sinulo!!!

Ono što mi je palo na pamet me je zaprepastilo. Današnji dan mora da ima neku svoju specifičnost. Raspored planeta, pun mesec, neka kometa jbm. li ga šta. Nisam pristalica natprirodnog, ne verujem u apsolutno ništa što svojim očima ne videh ili svojim prstima ne taknuh, nikada mi se u životu nije desilo ništa nenormalno u tom smislu ali ovo me je, definitivno, navelo da se zapitam. Instinktivno sam usporio automobil i širom otvorio oči, jer, zaista želim da stignem bezbedno kući i što pre utonem u san, jer će i današnji dan tako što pre da se završi.

Tako je i bilo, stigao sam kući, obavio neophodne rituale, i u najlepšoj mogućoj pozi za spavanje znano ljudskom rodu, utonuo u miran i bezbrižan san.

Ujutro naravno nisam ni pomislio na događaj od juče niti mislim da je to sad nešto specijalno, ali svakako je ostao utisak, koji evo dođoh da podelim sa vama.

 

Eto, to je bio jučerašnji Neobičan slučaj Bibeta Cara.

 

Budite mi dobri, zdravi i debeli u životu...