BIBE CAR
pon - 23.03.2009
Bilo je to u jednoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu...
Eh kako sam nekad bio ponosan na ove reči. Odnosno ovaj stih. Bio sam mali, krajišnik, junačke krvi slavnih predaka. Skoro svi moji unazad, počev od ujaka, stričeva i deda Lazara, pa sve dalje u prošlost, ginuli su časno, za otadžbinu. Bez pogovora. Retko koji je doživeo pedesetu. Neki ne videše sinove i kćeri svoje nikada. Da mi se otac rodio par godina ranije, pitanje je dal’ biste vi sada čitali ove redove. Da sam ja imao malo manje sreće, prateći stope već pomenutih mi predaka u mračnom periodu devedesetih godina dvadesetog veka, možda opet, ne biste čitali ove redove. Da se razumemo, i dalje sam ponosan. I uvek ću biti. Zauvek ću biti. Sve više i više, iako za to objektivno razloga ima sve manje i manje.
Dan danas se sećam tog jutra 19. Juna 1993. Ne pitajte zašto, neću vam reći. Toga dana sam osetio nešto što sigurno nikada više neću. Ali tada jesam. I ponosim se time. Ponosim se i zato što znam da je mnogo mojih drugova tada osetilo to isto. Nismo se krili ispod majčine suknje ili tatinog novčanika. Bilo bi nas sramota. Ne bih više mogao da se vratim u to društvo ili u taj grad. Od stida. A imali smo krv, 18 godina vrelu.
Tada nismo imali civilnu vojsku, a i da jesmo, bilo bi sramota čak i pomisliti na tako nešto. I dan danas se grozim toga. Nismo imali ni vizu za Kanadu. Razmišljanje o njoj bi takođe bilo sramno. Toliko sramno da bi nas prokleli čak i već pomenuti preci.
A danas, danas služe civilnu vojsku. Po porodilištima, bolnicama i staračkim domovima. Užas. Strava i užas, bolje reći.
Danas je sve apsurdno, pa i to. Danas nepismeni rade kao voditelji na televiziji. Totalni antisluhisti se bave pevanjem. Najgori šljam nam je visoko društvo iliti V.I.P. Danas lopovi govore na sva usta o poštenju. Devojke u časopisima čitaju kako naći dečka. A ako ga nekim čudom i navataju, onda čitaju kako mu se poniziti do krajnjih granica, da bi ga zadržale. Pa bože moj, sve ste vi paćenice i očajnice i ne znate kako sa nama, pa vam zato trebaju Kosmopoliten i Magazin In. Pa ako same to ne znate, ni enciklopedija vam ne može pomoći. Ni kataklizma. E, a ja ću vam samo citirati nekog, nekoga za koga bi trebalo da se molite da makar malo ličite:“pa, za početak ih samo pogledajte kakvi su, samo pogledajte na šta liče“. Pa stvarno. Zašto bi bilo koja devojka uopšte htela da osvoji tipa koji, recimo, služi civilnu vosjku. Na primer. Da mu se ponizi. Ili nekom ko pazi na „pedigre“ koji ima, te traži od devojke rodoslov sve do Nemanjića da vidi dal’ mu odgovara njena DNK struktura. Mada, on za Nemanjiće nije čuo al rekoše mu. Nosi šal neki dugačak ili žensku maramu. Naravno i roze džemper. Depilira grudi, maže se sa 344.566.544.574 krema pre spavanja. To je u modi. Pa kako nije, video sam na televiziji. Kojoj crnoj televiziji bre. Pa truju nas, već ionako do smrti zatrovane. Šetam se gradom jako često. Neverovatno je koliko muškarci sve više i više, liče na pedere. Jeste primetili? Metrosexualci šatro.
Jel sve ovo znači biti urban?
Jel ovo znači biti metro?
E pa ja nisam. I neću. Nikad. A Muško sam. Da, sa velikim M.
A perem sudove. Usisavam stan, naravno. I veš mašinu uključujem.I peglam. I prašinu brišem.
A da samo znate kako kuvam...
posted by Bibe at 23. mart 2009 15:04:14
26 Comments:
Nesto sam saglasna, nesto i ne, ali svako ima svoje arguente i to je to. Ali i dalje mrzim vecitu musku temu: vojsku! Cim se nadje jedan ipo muskarac na gomili, tema je vojska.
PS
Imamo i mi zene svoje teme, ali necu da se hvalim time.
znam sta mislis i znam sta osecas...
potpisujem
Moje vidjenje je
NIKO od nas nije birao kako i gde ce da se rodi. Mogao sam da se rodim kao Japanac, Uzbekistanac ili kao Cileanac. Isto vazi i za veru. A zamisli, usvoji te neko dok si jako mali i nikad ti ne oda tajnu. I? Rastes kao Srbin, a u stvari si Norvezanin. Sta sam ja, koji moj, po novoj (ili mozda cak nekoj buducoj) nomenklaturi? Cale mi je Crnogorac rodjen u Vojvodini, majka mi je Srpkinja rodjena u Bosni, ja sam rodjen u BG. Znaci, kad hocu da se busam u grudi, sta treba da vicem, sta sam? Za veru isto tako, do pre 15-tak godina nisam znao sta znaci rec "Bog". A, onda sam uvideo da covek sam sebe na taj nacin ogranicava.
I to - ginuti za drzavu. Za koju, bre, drzavu? Za ovu koja ti nista zivo u zivotu nije pruzila? Ciji je taj prljavi rat koji u stvari treba ti da vodis? Neki rat, koji je neko tamo zapoceo, radi licnih ciljeva i zarade, a za koji je tako lako upotrebiti "razlike" medju ljudima, kao sto su nacionalnost, vera itd itd. Razumem da ratom mora da se brani goli zivot i ognjiste kad se nema drugog izbora, ali ostalo? Kad je pocelo bombardovanje '99 i ja sam hteo da se prijavim u doborovoljce, dok nisam posle par dana uvideo - za koga bih ja, u stvari, dao zivot? I da se, ne daj Boze, vratim sakat kuci, hoce li mi ta drzava za koju sam se zrtvovao IKAD i NA BILO KOJI NACIN reci HVALA? Svaka cast svakome ko je ucestvovao, zasluzuju moje duboko postovanje, ali......
@ MMMila: Ne znam kako drugi, meni je tema vojska zanimljiva, ne da bih se hvalio time, nego jer je to jedan nezaboravan period u mom zivotu, gde sam takve urnebesne dozivljaje, ljude i stvari doziveo, da se to pamti ceo zivot i uvek iznova izaziva bure smeha. To ti je isto kao kad bi prepricavala dozivljaje sa exkurzije.
@ bibe:
Nemoj da shvatis moj komentar kao svadju, diskusiju ili osudjivanje tvog stava i misljenja, to je jednostavno moje razmisljanje i stav.
'Krvava bajka', to me podseti na čuvenu pesmu Desanke Maksimović. Da li neguješ dela Desanke Maksimović?
I za "Belo koplje":
Režiser
NJEGOSLAV FLANJAK
Scenario
MILUTIN KLISURIĆ
MIRKO ĆIRIĆ - 'ĆOSA'
ZLATOSAV MILANOV
Glasovi
MARKO ŽIVIĆ (Pankracije Belokopljanski)
BRANIMIR BRSTINA (Konj Nevis)
BORO STJEPANOVIĆ (Pino)
VOJIN ĆETKOVIĆ (Trevor Peti)
NEBOJŠA GLOGOVAC (Predsednik Lože Porodice Mirnih)
DAMJAN KECOJEVIĆ (Gantom)
SUZANA LUKIĆ (Princeza Karita)
BRANKO VIDAKOVIĆ (Veštac Mardžori)
... I drugi glumci iz vojvođanskih pozorišta, i užičkog, naravno (Nenad Jovanović, na primer).
Muzika
NEMANJA MOSUROVIĆ
Produkcija
BS GROUP
2009.
Premijera filma je u aprilu ove godine. Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK
Connor, verujem da je tako, ali kad cujes jednu pricu, kao da si cuo sve. Malo ogranicen repertoar te vojske... I mene malko nervira sto i u sezdesetoj muskarci nemaju nesto zanimljivije iz zivota... pu bre! Mislim, ako razumes!
Mmmila,
Pre svega izvini sto ti nisam odgovorio na prethodnu poruku. Malo je komplikovano, pa da ti ne objašnjavam.
Mmmila, mislim da nisi baš shvatila poentu. Tema priče uopšte nije vojska. A pogotovo nije nesto cime ja pokusavam da se hvalim. Iako, jesam ponosan na sebe iz tog perioda. Takođe, mislim da sam tu školu završio sa čistom 10. Oni koji me znaju, mogli bi da ti potvrde da od kraja ’95. kad sam skinuo uniformu, nisam pomenuo vojsku i rat. I nikada, ponavljam, nikada o tome ne pričam. Ni mojim najbližima. A pogotovo da se hvalim. U tom slučaju, sve bi izgubilo na vrednosti. Možda ću jednom i da ispričam tu priču mog života, ali samo nekom ko će zauzimati sasvim posebno mesto u istom.
Pazi, mozda sam i ja pogresio. Mozda ja nisam uspeo da prezentujem ono sto sam hteo da kazem, na pravi način, pa sad tebi izgleda kao priča o vojsci ali nije.
Tema ovog posta je trebalo da bude stanje svesti i nista vise.
U svakom slučaju, hvala ti sto me čitaš i naravno sto se javljaš.
Pozdrav!
Tataduki,
Tebi ne moram ništa da objasnjavam, samo te pozdravljam.
(Da ne kažem, potpisujem i ja tebe :))
Connor,
I ja sam jedna čudna kombinacija, da ti sad ne navodim, ali znaš šta su mi jednom rekli, kad sam ispričao priču o svom poreklu: odličan si ti, kakav si mogao da ispadneš. Meni se jako dopalo. Ovo je sala i molim te tako je shvati.
Ratovi su uvek kroz istoriju i vođeni samo radi ličnih ciljeva određene grupe ljudi i nečije zarade. Uvek. I uvek su za to upotrebljavanje razlike među ljudima. Uvek.
A tebe ću da pitam samo ovo:
Da živiš u nekoj staroj i trošnoj kući koja pokišnjava, dal bi se trudio da je popraviš i učiniš boljim mestom za život, ili bi pustio da istrune i jednog dana ti se sruši na glavu?
Da su ti roditelji siromašni i da nista u zivotu nisu u stanju da ti pruze a da se nađu ugroženi negde od nekog, dal bi ih branio, iako ti nista nisu pruzili i ni na koji način neće moći da ti se zahvale i oduže ako ih odbraniš?
Ovo je moje misljenje i moj stav.Pozdrav!
Vuče, dobar si ti momak, osećam....
Pozdrav i za tebe.
"Zašto bi bilo koja devojka uopšte htela da osvoji tipa koji, recimo, služi civilnu vosjku."
Zato što je to lični izbor tog tipa, kako ti reče. Ja, recimo, poštujem izbore koje prave ljudi oko mene. moj sadašnji dečko, kao i par njih pre njega su civilno služili vojsku - obrazovani su, elokventni, inteligentni i uspešni koliko je to već moguće biti ovde. isto tako sam išla svaki vikend, pa čak i tokom nedelje 150kmm ne bih li posetila dečka u kasarni..
ponosna sam i ja na svoje poreklo. ali nisam šovinista i nisam isključiva. i nisam nacionalista. prezirem nepismenost na javnim obraćanjima, čitam Kosmopoliten.
možda sam omašila, ali sam samo pokušala da ti ukratko objasnim kako ja mislim i kako deluje to što si ti napisao u mojim očima :)
Istina je da si malo nezgodno napisao ovaj post. Ali OK. Jasno mi je sta si hteo da kazes.
Nije mi jasno zasto se muskarci koji vode racuna o sebi odmah etiketiraju kao homo? Sta bi trebalo? Da u danasnje vreme izgledaju kao pecinski ljudi? Pa i vi volite da vidite i imate kraj sebe negovanu i doteranu devojku/zenu. Ili vam je draze da je svakodnevno gledate rascupanu, umrljanu zaprskom, da joj rezanci za supu vise sa kose i da "mirise" na dinstan luk? Hajde da se ne lazemo.Verovatno ni ti ne koristis rakiju kao after shave vec nesto iz siroke palete proizvoda koji imaju lep miris. To nije metro?:)
Zapravo, ne moze se ostati zakopano u proslom vremenu. Pozeljno je ici u korak sa vremenom ali ne bas u svemu i po svaku cenu.
No, to i nije vazno. Ono sto je meni ovde zapalo za oci je reklama kojom si se dobro samoreklamirao.:)))
@ bibe:
Kao prvo, da ti kazem da mi je jako drago sto si normalan i sto sa tobom moze i da se normalno diskutuje i da se normalno razgovara, iako se kod tebe radi verovatno o malo osetljivijoj temi i iako neko ima drugacije misljenje.
Jeste, tacno je, ratovi su uvek vodjeni zbog nekih drugih ciljeva. Rekao sam vec u mom prethodnom komentaru, ako se radi o odbrani golog zivota, porodice i ognjista, jer nema drugog izbora, to razumem u potpunosti. Ali, u drugim slucajevima ne mogu jednostavno da se pomirim sa cinjenicom da mene neko koristi kao topovsko djule, tako sto ce u meni da probudi nacionalne, verske ili kakve vec pobude ili mrznje. Zato volim indijanski princip ratovanja – ako se ratuje, idemo svi, ali poglavica je na celu, pa ako izgine, izgine. A ne ovako kao ovi, igram riziko kod kuce, a ti Bibe idi gini za mene sa pesmom na usnama i budi ponosan sto gines, jer ti ne gines za mene, ti gines za drzavu. A ti isti koji predstavljaju istu tu drzavu za koju ti zivot dajes, sta oni rade za tebe i za svoj narod? Nista, pod milim Bogom. Sto je najgore, rade cak na stetu te drzave i tog naroda koji za njih gine, u iluziji i idealu da gine za neke vise ciljeve.
Ako pricamo o drzavi kao drzavi, recimo da imamo obojica skoro isto misljenje. Ali, surova realnost me je naucila da to posmatram malo dublje i da povezem (ili da prestanem da razgranicavam) drzavu kao instituciju i ljude koji je vode. Jel’ zasluzuju takvi ljudi da se gine za njih?
Jbg, razmisljamo na dva razlicita koloseka, ti uporedjujes drzavu sa kucom i roditeljima, ja je posmatram kao skup lopova koji se bogate na ledjima i na muci postenih ljudi, kao sto smo ti i ja. Za kucu i roditelje vredi ginuti, za bagru ne.
@ MMMila:
„I mene malko nervira sto i u sezdesetoj muskarci nemaju nesto zanimljivije iz zivota...“
E, to je upravo poenta! Masa ljudi nikad nista uzbudljivije nije u zivotu dozivela, nego dozivljaje iz vojske. Ali, to je vec jedna druga tema, gde se ljudi oprastaju sa zivotom otprilike odmah posle medenog meseca i zapadaju u sivilo i kolotecinu ucmale svakodnevnice, cekajuci trenutak kad ce i fizicki da se oproste od zivota.
Nekima drugima (nadam se da sam i ja medju njima), iako su imali i druge zanimljivosti sem vojske, ostaje ista ipak u lepom secanju.
A da, ima jos jedna stvar u toj vojsci. Nekima je to, na zalost, bila jedina i jedinstvena prilika da budu „neko i nesto“ u zivotu. Jer, „kad Erik pojede bananu (citaj: kad budala dobije cin desetara), desava se neverovatna promena….“
Ence,
Prvo da ti kazem, civilna vojska, u mom tekstu ima funkciju metafore kojom želim da se osvrnem na nesto drugo, ne na nju konkretno.
Ali ’ajde, čak i da sam pisao baš o tome. O vojsci i ratu. Šta misliš, ako država, kakva god bila, na nekoga ne može da računa i da se na njega osloni kad joj pomoć treba, šta od takvog da očekuješ u braku recimo, kada naiđu neki ozbiljni problemi? Da li si sigurna da na takvog nekog možeš apsolutno, potpuno i bezrezervno da se osloniš u bilo kojoj situaciji?
Jer pazi, ako do nekog tamo rata ipak dođe, za nas obične ljude apsolutno je nebitno zašto je taj isti rat počeo i iz kojih i čijih pobuda se vodi i da li će ikad iko pomisliti da nam kaže hvala, rat je. A ko će da nas brani? Onaj što je učio kako da kuva kašicu za bebe? Ili onaj što zna kako se menjaju pelene babi od 867954584 godina?
Ma daaaj...
A nacionalizam, šovinizam i isključivost su, kako kažeš stvar ličnog izbora. Ja sam za sebe izabrao.
Ali, mene nešto sasvim drugo interesuje: Da li koristiš savete iz Kosmopolitena u svojoj vezi, i ako da, kako tvoj dečko reaguje na postupke koje oni tamo preporučuju?
(ne bih da budem indiskretan, ako mnogo pitam slobodno iskuliraj ovo pitanje?)
Lanna,
ne pokušavam da etiketiram nikog i ni po kom osnovu. Ja mogu da biram koga ću a koga neću imati u svom okruženju. Ovde sam pokušao, možda nespretno ili nezgodno kako sama kažeš, da se osvrnem na opšte stanje svesti u ovoj zemlji, pogotovo u ovom gradu. E sad, naravno, ja ničim nisam pozvan ili prozvan pa da imam pravo da procenjujem takve stvari, ali, ni ovaj blog nije katedra nekog univerziteta za psihologiju pa da to mora da bude baš doktorska disertacija.
Ali evo, reći ću nesto i na konto tvog komentara. I ja vodim računa o svom izgledu. I ne mislim apsolutno, da su svi muškarci koji vode računa o sebi, pederi. A ja bih tebe da pitam nešto: Da li ti zaista veruješ da je sve sto je moderno ili „u trendu“ zaista kvalitetno, dobro i lepo? Ne misliš, sama si rekla. E ja ovde iskazujem bunt protiv onih modernih, opšteprihvaćenih stvari koje nam se toliko agresivno, brutalno nameću a za koje mislim da nisu i nikada neće biti za jednu normalnu i mentalno zdravu osobu.
Što se tiče doteranih i negovanih ljudi, reći ću ti nešto. Da li veruješ da znam nekog, ko bukvalno, kada izadje napolje doterana ili ne, „sve se venere pomere za 7 mesta naniže“?
A znaš li kada mi je najlepša? Kad ujutro ustane iz kreveta, sva čupava, još neumivena i u polusnu, poluotvorenih očiju, kao plišani meda u nekoj rastegnutoj plišanoj roze pidžami o kojoj bih ti mogao pričati danima.
Ono što želim da kažem je da, ako si lep, pa lep si brate, bez sminke, plastičnih sisa i moderne garderobe. A ako nisi, pa...
A sto se samoreklamiranja tiče, zaista ne radim na tome, to je samo nus pojava mog bitisanja ovde :)...
Connor,
Nek’ smo mi živi i zdravi...
Uh!A propo patriotizma, citiraću Rakića:
"I danas, kad dodje do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja cu dati zivot, otadzbino moja,
Znajuci sta dajem i zasto ga dajem... "Toliko.
Što se tiče ostalog...Sve je stvar izbora...I svako plaća cenu svojih, ispravnih ili pogrešnih.
Opet ću parafrazirati, svašta se rodi u mutnoj vodi...I opet ću parafrazirati:al* gradski talog uvek završi na trotoaru...
Dosta citata i parafraza.
Elem, žao mi je bolesnih, ugnjetenih, siromašnih, gladnih, dece i nemoćnih...Ostalih, koji biraju da budu stado, koji se povode za trendovima, jeftinim savetima, takozvanim markama i ultimativnim pravilima života...Koji će misliti, ponašati se, oblačiti se i živeti po defaultu, njih mi nije žao...Svesna sam ih, ali me se ne tiču.
Hedonista sam, konformista, esteta...Polažem svakoga dana svesnu žrtvu na oltar svoje sadašnjosti i budućnosti.
Ne zameram bilo kome ako želi ili pristaje da živi na određen, propisan način i da utone u more proseka, da ne bi bio anatemisan zbog odskakanja...Ja ne želim da jedem plastičnu hranu, ne trebaju mi silikonske sise, niti urednik za sopstveni život...Moj izbor.Moj i ceh.Moj mir.Moj svet.Za mene idealan.Opravdava svaku prinetu žrtvu.Ne, neću da se menjamo.:-p
bibe :) sjajan si.
ja na mog dečka koji je služio civilnu vojsku mogu da se oslonim onoliko koliko sebi dozvolim da se oslonim. nikada ni na koga se ne oslanjam apsolutno i bezrezervno i potpuno, osim na sebe. i opet, ja se ne upuštam u generalizaciju svega toga. čovek je čovek. Bibo, običan čovek smo i ti i ja. i onaj što stoji u rovu sa puškom i trudi se da ne misli na porodicu koja strepi za njim. nemoj da generalizuješ. ne valja.
Kosmopoliten čitam jer mi je zanimljiv. I jer je jedini ženski časopis bez čudotvornih dijeta, Grdan show zvezda i recepata. a i tekstovi umeju biti zanimljivi. čitam i CKM, čak ga redovnije kupujem od Kosmopolitena. po tvojoj definiciji ja sam onda, dobro ne baš lezbo, ali bar bi?? jel tako? :)))
savete? pa tamo ima mnogo više od saveta kako doživeti 1001 orgazam... a uostalom i među tim veselim savetima nađe se ponešto i korisno.
jel imaš još neko pitanje? :)
Bibe, donekle je krivica i moja, jer cim se spominje vojska, ja sam nakostreseno nepazljiva u citanju. Ali da si trapavo preneo, jesi!
Connor, bas tako!
Pennelloppa,
Danas nama kažu, deci ovog veka,
da smo nedostojni istorije naše,
da nas zahvatila zapadnjačka reka,
i da nam se duše opasnosti plaše...
Nadam se da ćeš ostati prisutna i dalje...
Ence,
Hvala!Rekoh li ja da su svi muškarci koji se lickaju, šminkaju ili nose ešarpe, pederi? Mislim da nisam. Vrati se u moj tekst pa pogledaj. Rekao sam, liče. Znači, rade nešto što nikada pre nisu, nešto što im se brutalno nameće kao in ili metro, tj. moderno, pa izgledaju groteskno. Kao da se neko otvoreno zajebava sa svima. Ja sam pomenuo ljude koji su popustili pod toliko strahovitim pritiskom i rezultat je očigledan. S tim u vezi, ne vidim na osnovu čega si zaključila da si po mojoj definiciji lezbejka ili bisexualka ako čitaš Kosmopoliten ili CKM. Pa ja rekoh u tekstu da perem sudove, kuvam, brišem prašinu i radim sve ostale kućne poslove, koje etiketiraju kao ženske. Vidi, ja prelistam Svet, prelistam i Gloriju, Puls pa i Kosmopoliten kad sam u prilici. Kako bih, na kraju krajeva, i znao šta sve tamo piše. Poledam ja i zvezde Granda i Velikog brata.
Ali postoji jedna jako bitna stvar. Ja nisam potpao pod uticaj svega toga. Ostao sam ono što sam bio, u izvornom obliku svoga bića. I nikada to promeniti neću.
Nikad...
Mmmila,
pa trapavo mozda jeste, ali i beba je trapava kad uči da hoda pa joj svi pomažu, zar ne?:)
Bibe, izgleda da smo pričali o istoj stvari ali na različite načine :)
inače, mnogo mi se sviđa reklama: ovo je žena, a ovo je mašina za pranje sudova ;)))
mnogo više cenim ljude koji imaju svoje JA, ma koliko se razlikovali od mene u svim pogledima, nego one koji misle tuđom glavom.
drago mi je da sam nabasala na tebe! pozdrav!
Svidja mi se kako razmishljash...
Poshtujem tudje izbore, ko shto ne dozvoljavam da se iko mesha u moje...
Volim ovu zemlju i moj izbor je bio da ostanem ovde. Ne kajem se zbog toga iako mnogi misle da sam luda.
A, da... teshko da bih volela da sam sa dechkom s kojim bih se "otimala" oko pomaditza... Voditi rachuna o sebi je jedno, a preterivanje je neshto sasvim drugo.
No ja sam ionako sava n'opaka pa se ovo shto kazhem ne rachuna... ;o)))
Dobro nam dosh'o :o)))
Ence,
Eto, skapirasmo se. Svakako, jako je bitno imati svoj lični stav, koji naravno formiraš na osnovu spoznaja, svojih osobina i tako dalje.
A što se nabasavanja tiče, reći ću ti nešto: Ne može da se nabasa na Bibeta cara, on ti se desi li ti se ne desi.;)
Al, samo da znaš, ja sam to ipak shvatio kao kompliment...
Shargarepica,
Mnogo ti kompikovano napisati ovo ime u izvornom obliku, pa ću ja ovako.
Ja ne dozvoljavam da se neko meša u moje izbore, osim sugestije bitnih mi ljudi. Ali ne poštujem tuđe izbore za koje smatram da su izvitopereni i devijantni. Naravno, ja nemam ništa sa njima, ali ih ne poštujem.
A to što si naopaka, kad pričaš o naopakim stvarima, po nekoj matematičkoj logici, ono što kažeš bi trebalo da onda ispadne ispravno, zar ne?
Bolje vas naš’o.
Links to this post:
posted by <$BlogBacklinkAuthor$> @ <$BlogBacklinkDateTime$>
<$BlogItemBacklinkCreate$>
<< Home